Reforma

Legitimnost

linija
3
Legitimnost

Legitimnost sektora bezbednosti podrazumeva da su građani uvereni da institucije sektora bezbednosti obavljaju svoje zadatke u skladu sa njihovim očekivanjima. To znači da građani pozitivno ocenjuju rad ovih institucija i da imaju poverenje u njih.

Prema nalazima dostupnih istraživanja javnog mnenja, većina ispitanika se oseća bezbedno u svakodnevnom životu, u svojoj kući ili stanu i u mestu u kome žive. Građani se, međutim,  najviše pouzdaju u sebe same radi zaštite lične bezbednosti. Većina smatra da nijedna državna institucija ne može da unapredi njihovu bezbednost, što govori o maloj legitimnosti državnih institucija. Vojska je institucija sektora bezbednosti koja uživa najveće poverenje građana.

Građani smatraju da nemaju dovoljno uticaja na utvrđivanje bezbednosnih prioriteta u lokalnim zajednicama. Oni, doduše, primećuju napredak u radu policije, ali je potrebno uložiti još napora kako bi većina građana bila zadovoljna njenim radom.

Najznačajniji problemi sa kojima se suočavaju građani se odnose na životni standard i nisu u nadležnosti sektora bezbednosti. Od bezbednosnih pretnji ističe se narkomanija, kao najznačajnija pretnja na ličnom, lokalnom i nacionalnom nivou. Pored narkomanije, značajne bezbednosne pretnje predstavljaju korupcija, organizovani kriminal, saobraćajne nesreće i nasilje, a to su pretnje koje su u nadležnosti policije i sudova.

Pripadnici nacionalnih manjina se osećaju manje bezbedno nego Srbi. Značajno je da pripadnici pojedinih nacionalnih manjina doživljavaju određene aktere sektora bezbednosti kao bezbednosnu pretnju.

Dobro

Prema rezultatima istraživanja javnog mnenja, većina građana se oseća bezbedno u svom svakodnevnom životu. Najznačajniji problemi građana vezani su životni standard i ne spadaju u nadležnost sektora bezbednosti.

Postoje nagoveštaji da manji broj građana poseduje oružje u odnosu na prvu polovinu protekle decenije.

U Strategiji komunikacije Ministarstva unutašnjih poslova za period od 2010. do 2012. godine je navedeno da je jedan od njenih ciljeva razvijanje podrške i poverenja građana, a građani predstavljaju jednu od ciljnih grupa MUP u ovoj strategiji.

Loše

Građani ne veruju da institucije države mogu unaprediti njihovu bezbednost – oko dve trećine smatra da nijedan od državnih organa ne doprinosi njihovom osećaju bezbednosti.

Iako građani primećuju napredak u radu policije, potrebno je uložiti još napora kako bi većina građana bila zadovoljna njenim radom. Prema istraživanjima javnog mnenja, gotovo polovina građana koji su imali kontakt sa policijom nezadovoljna je njenim radom.

Od pretnji koji su u nadležnosti aktera sektora bezbednosti najveći broj građana ističe upotrebu droge i trgovinu drogom. Građani takođe smatraju da njihovu bezbednost ugrožavaju korupcija, organizovani kriminal, saobraćajne nesreće i nasilje na javnim mestima.

Dobro

Prema rezultatima svih dostupnih istraživanja, više od dve trećine ispitanika oseća se bezbedno u svom neposrednom okruženju. Takođe, veći broj ispitanika u odnosu na ranije smatra da policija sarađuje sa građanima u lokalnim zajednicama.

 

Loše

Građani Srbije smatraju da nemaju dovoljno uticaja na utvrđivanje bezbednosnih prioriteta u lokalnim zajednicama. Takođe je rašireno viđenje da organi lokalne uprave nemaju dovoljno uticaja na utvrđivanje prioriteta rada policije u lokalnoj zajednici. Jedna od prepreka tome je centralizovani stil upravljanja u MUP koji otežava uključivanje lokalnih aktera u rad policije na lokalnom nivou.

Polovina građana nije spremna da se obrati policiji u slučaju potrebe. Skoro četvrtina građana navodi strah kao razlog da se ne obrati policiji, a skoro petina nedostatak poverenja.

Iako je MUP ostvario značajan napredak u odnosima s javnošću u poređenju sa periodom pre 2000, utisak je da službe MUP za komunikaciju  s javnošću još ne rade svoj posao kako bi trebalo, pa policija i dalje deluje zatvoreno i nespremno da blagovremeno pruža informacije lokalnim medijima.

U proteklih desetak godina značajno je porastao procenat građana koji navode prodaju i upotrebu droga kao značajan problem na lokalnom nivou.

Dobro

Vojska je akter sektora bezbednosti koji uživa najveće poverenje građana. Većina građana veruje da je Vojska sposobna da brani Srbiju, iako nije dobro opremljena i dovoljno brojna.

O legitimnosti pojedinih aktera sektora bezbednosti govori i to u kojoj meri ih građani vide kao korumpirane. U tom smislu, potrebno je reći da građani smatraju da je u vojsci i policiji korupcija zastupljena manje nego u drugim institucijama.

Polovina građana nije spremna da se obrati policiji u slučaju potrebe. Skoro četvrtina građana navodi strah kao razlog da se ne obrati policiji, a skoro petina nedostatak poverenja.

Iako je MUP ostvario značajan napredak u odnosima s javnošću u poređenju sa periodom pre 2000, utisak je da službe MUP za komunikaciju  s javnošću još ne rade svoj posao kako bi trebalo, pa policija i dalje deluje zatvoreno i nespremno da blagovremeno pruža informacije lokalnim medijima.

U proteklih desetak godina značajno je porastao procenat građana koji navode prodaju i upotrebu droga kao značajan problem na lokalnom nivou.

Loše

Iako je Vojska akter sektora bezbednosti koji uživa najveće poverenje građana, oni  procenjuju da je stanje u vojsci daleko od idealnog. Prema rezultatima istraživanja javnog mnenja koje smo sproveli 2011, manje od četvrtine ispitanika smatra da je vojska dobro opremljena. Uz to, skoro polovina pitanih smatra da vojska nije dovoljno brojna.

 

Rad pojedinih aktera sektora bezbednosti nije dovoljno poznat široj javnosti. Građani nisu dovoljno upoznati sa radom vojnih službi bezbednosti, Bezbednosno-informativne agencije, Saveta za nacionalnu bezbednost i privatnih bezbednosnih kompanija.

 

Više od polovine građana smatra da u policiji postoji korupcija. Pri tom, broj građana koji to smatraju je u porastu.

Dobro

Istraživanje javnog mnjenja koje smo sproveli 2011. pokazalo je da ne postoje značajne razlike u ocenama rada aktera sektora bezbednosti između Srba i nacionalnih manjina.

Kad su generacijske razlike u pitanju, stariji građani najviše veruju da bi policija odgovorila na njihove potrebe. Percepcija pretnji mladih u Srbiji ne razlikuje se, inače, od percepcije pretnji pripadnika srednjih i starijih generacija.

Iako je Vojska akter sektora bezbednosti koji uživa najveće poverenje građana, oni  procenjuju da je stanje u vojsci daleko od idealnog. Prema rezultatima istraživanja javnog mnenja koje smo sproveli 2011, manje od četvrtine ispitanika smatra da je vojska dobro opremljena. Uz to, skoro polovina pitanih smatra da vojska nije dovoljno brojna.

Rad pojedinih aktera sektora bezbednosti nije dovoljno poznat široj javnosti. Građani nisu dovoljno upoznati sa radom vojnih službi bezbednosti, Bezbednosno-informativne agencije, Saveta za nacionalnu bezbednost i privatnih bezbednosnih kompanija.

Više od polovine građana smatra da u policiji postoji korupcija. Pri tom, broj građana koji to smatraju je u porastu.

Loše

Između jedne četvrtine i jedne polovine građana albanske nacionalnosti sa juga Srbije vidi Žandarmeriju kao najznačajniju bezbednosnu pretnju u južnoj Srbiji, a nezanemarljiv broj smatra da je to Vojska. Ovako visok procenat ispitanika koji pripadaju nekoj nacionalnoj manjini, a koji aktere sektora bezbednosti doživljavaju kao pretnju, upozorava da MUP mora da razvije dugoročne mere koje će omogućiti da ih nacionalne manjine tako ne doživljavaju.  Žandarmerija je angažovana u obezbeđivanju Kopnene zone bezbednosti duž administrativne linije sa Kosovom i Metohijom i dobri odnosi sa lokalnim stanovništvom, posebno albanske nacionalnosti, su neophodni za uspešno obavljanje njihovih zadataka.

Ubedljiva većina Roma u Srbiji smatra da policija nejednako tretira građane različitih nacionalnosti.

Prema nalazima BCBP iz 2011, kad je reč o osećaju lične bezbednosti, dvostruko veći procenat pripadnika nacionalnih manjina se oseća nebezbedno u odnosu na Srbe. Značajan je i podatak da skoro dve petine pripadnika manjina smatra da da je bezbednost nacionalnih manjina u Srbiji ugrožena, dok se sa ovom tvrdnjom slaže tek nešto više od desetine Srba. Takođe, nezanemarljivo je da više od polovine građana veruje da policija prilikom postupanja diskriminiše građane prema materijalnom statusu.

Hronologija
Riznica
Bezbednost OEBS
Izradu baze podataka podržala je Misija OEBS u Srbiji, uz finansijsku pomoć Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju. Stavovi izraženi na ovim stranicama pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji.
Izrada: MWEB