Reforma

Parlamentarna kontrola

linija
4,5
Terenska poseta sluzbama bezbednosti

Pomak u vršenju parlamentarne kontrole i nadzora nad sektorom bezbednosti je napravljen zaokruživanjem zakonskog okvira, prvenstveno usvajanjem Zakona o Narodnoj skupštini i novog Poslovnika, tokom prve polovine 2010. godine. Sa novim skupštinskim sazivom (2012.) formirana su tri nova skupštinska odbora, koji bi trebalo da doprinesu delotovornijoj kontroli i nadzoru sektora bezbednosti. To su Odbor za kontrolu službi bezbednosti, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove (u čijoj nadležnosti će biti biti kontrola i nadzor Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova) i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.).

Aktivnosti Odbora za odbranu i bezbednost su se uglavnom svodile na razmatranje redovnih izveštaja državnih aktera u sektoru bezbednosti (Ministarstva unutrašnjih poslova, Vojnobezbednosne i Vojnoobaveštajne agencije i BIA) i na njihovo, gotovo jednoglasno, prihvatanje. Izostale su interpelacije poslanika, javna slušanja ili traženje vanrednih izveštaja od nadležnih državnih organa u oblasti odbrane i bezbednosti. Ni na jednoj sednici tokom poslednje dve godine Odbor za odbranu i bezbednost nije razmatrao zakonitost i svrsishodnost trošenja budžetskih sredstava, koji zahvataju oko 16% ukupnog budžeta Srbije, niti je razmatrao javne nabavke sredstava posebne namene, vojnog naoružanja i opreme, kao i naoružanja i opreme za policiju i službe bezbednosti.

Odbor je, takođe, propustio da kontroliše i nadzire efikasnost i delotvornost državnih aktera u sektoru bezbednosti, kao i da proveri da li se i kako se u njima poštuju ljudska prava ne samo građana već i zaposlenih. Povrh toga, Odbor u posmatranom periodu nije vršio kontrolu primene posebnih mera i postupaka za tajno prikupljanje podataka, kao ni kontrolu upotrebe sredstava prinude.

Izostala je i zakonodavna aktivnost Odbora. Naime, 2009. godine usvojeno je čak šest zakona i dve strategije iz oblasti odbrane i bezbednosti, koji su u formi predloga samo razmatrani na sednici Odbora. Odbor, međutim, nije uputio nijedan amandman na predloge ovih dokumenata. Za razliku od prethodnih godina, Odbor je u ovom periodu išao u terenske posete BIA i Vojnoobaveštajnoj agenciji. Isto tako, Skupština i Odbor su, za razliku od prethodnog perioda, aktivnije kontrolisali i nadzirali bilateralnu i multilateralnu bezbednosnu saradnju, ali je izvan njihovog zahvata ostala razmena poverljivih podataka, odnosno trgovina oružjem.

Dobro

Zakonski preduslovi za delotvorno vršenje parlamentarne kontrole i nadzore stekli su se 2009. godine, nakon što su usvojena najvažnija strateška dokumenta (Strategija nacionalne bezbednosti, Strategija odbrane i Strategijski pregled odbrane), kao i ključni zakoni (Izmene i dopune Zakona o Vojsci Srbije i Zakona o odbrani, Zakon o VOA i VBA, Zakon o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije, Zakon o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi i Zakon o civilnoj službi).

Dodatni mehanizmi za vršenje parlamentarne kontrole i nadzora nad delovanjem izvršne vlasti u sektoru bezbednosti uspostavljeni su 2010. godine, usvajanjem Zakona o Narodnoj skupštini i novog skupštinskog Poslovnika. Novouspostavljeni zakonski okvir pruža poslanicima adekvatna ovlašćenja, instrumente i mehanizme za vršenje kontrole i nadzora nad sektorom bezbednosti. Novi Poslovnik predviđa formiranje tri nova skupštinska odbora, koja su značajna za kontrolu i nadzor sektora bezbednosti. To su Odbor za kontrolu službi bezbednosti, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove, u čijoj nadležnosti će biti kontrola i nadzor Ministarstva odbrane, Vojske Srbije i Ministarstva unutrašnjih poslova.

Loše

Zakonski okvir je zaokružen i u skladu sa principima demokratske civilne kontrole.

Dobro

Za razliku od prethodnih godina, Odbor za odbranu i bezbednost je sproveo dve terenske posete – Bezbednosno-informativnoj agenciji (u aprilu 2009. godine) i Vojnoobaveštajnoj agenciji (u maju 2009. godine). Međutim, nije poznato to da li je sačinjen izveštaj o rezultatima ovih poseta, kao i da li je on dostavljen Skupštini.

Loše

Poslanici (članovi Odbora za odbranu i bezbednost) postojeća ovlašćenja, instrumente i mehanizme za vršenje kontrole i nadzora nad sektorom bezbednosti nisu dosledno primenjivali. Kontrola i nadzor su praktično izostali u oblastima budžetske kontrole i nadzora sektora bezbednosti i nadzora i kontrole nad primenom posebnih mera i postupaka za tajno prikupljanje podataka i sredstava prinude. Aktivnosti poslanika uglavnom se svode na razmatranje redovnih izveštaja i na njihovo, gotovo jednoglasno, usvajanje. Izostaju poslanička pitanja, zahtevi za vanrednim izveštajima i javna slušanja.

Odbor za odbranu i bezbednost u sazivu od 2008-2012. godine  nije razmatrao zasebno predloge budžeta, memorandume o budžetu i finansijske planove državnih aktera u sektoru bezbednosti. Takođe, ni na jednoj sednici Odbora za odbranu i bezbednost u poslednje dve godine nije razmatrana zakonitost i svrsishodnost trošenja budžetskih sredstava državnih aktera u sektoru bezbednosti, niti je Odbor vršio analizu svrsishodnosti izdataka. Budžet za državni deo sektora bezbednosti (MUP, BIA, Ministarstvo odbrane, VBA i VOA) čini oko 16% ukupnog budžeta Srbije, ali Skupština i njeni odbori (Odbor za odbranu i bezbednost i Odbor za finansije) nisu se preterano bavili kontrolom i nadzorom načina na koji su državni akteri u sektoru bezbednosti trošili dobijena budžetska sredstva. Odbor za odbranu i bezbednost takođe nije razmatrao javne nabavke sredstava posebne namene, niti su poslanici kontrolisali javne nabavke vojnog naoružanja i opreme, kao ni nabavke naoružanja i opreme za policiju, BIA, VOA i VBA.

Isto kao i ranijih godina, članovi Odbora nisu postavljali MUP-u posebna pitanja o delu godišnjeg izveštaja o radu MUP-a, u kome se analizira upotreba sredstava prinude, niti je Odbor od ministra unutrašnjih poslova zahtevao izveštaj o radu Sektora unutrašnje kontrole policije. Aktivnost Odbora u ovoj oblasti svodi se na razmatranje redovnih izveštaja MUP-a i službi bezbednosti.

Dobro

Tokom proteklih nekoliko godina poslanici i članovi stručnog osoblja Odbora za odbranu i bezbednost učestvovali su u brojnim seminarima i treninzima za jačanje kapaciteta namenjenih kontroli i nadzoru državnih aktera u sektoru bezbednosti. Tako je, na primer, nakon treninga o načinima za delotvorno vršenje kontrole rada aktera u sektoru bezbednosti, Odbor odlučio da poseti službe bezbednosti kako bi se članovi Odbora bolje upoznali sa njihovim radom.

Rezultat ovih napora jeste taj da su poslanici aktivniji kada je reč o kontroli i nadzoru pojedinih aktera iz sektora bezbednosti iako još uvek ne koriste sva ovlašćenja. Jedan od razloga za to može biti i nevoljnost poslanika vladajuće koalicije da preispituju i kritički vrednuje rad svojih stranačkih kolega iz izvršne vlasti.

Poslanici i skupštinsko osoblje imaju i podršku Odseka za informatičko-istraživačke posloveNarodne skupštine, koji je počeo da radi 2007. godine. Odsek izrađuje stručne analize, obavlja istraživanja i prikuplja informacije na zahtev poslanika. Dodatno, sve poslaničke grupe imaju pravo da angažuju savetnike za obavljanje određenih poslova.

Loše

Odbor za odbranu i bezbednost i dalje nema dovoljno – ljudskih i materijalnih – kapaciteta za efikasno i delotvorno vršenje kontrole i nadzora nad državnim delom sektora bezbednosti. Delotvornost rada Odbora umanjena je i zbog nepostojanja jasno utvrđenih procedura za izveštavanje o sprovedenoj kontroli i nadzoru, za vršenje terenskih poseta, za organizovanje slušanja, kao i zbog nepostajanja godišnjeg plana rada kojim bi se utvrdili prioriteti rada.

Dobro

Odbor je na pojedine sednice pozivao predstavnike državnih institucija iz sektora bezbednosti i postavljao im pitanja u vezi sa radom institucije. Sadržaj tih pitanja, međutim, nije javno dostupan. Predstavnici institucija su, uglavnom, pozivani onda kada su Odboru predstavljani redovni izveštaji.

Sednice Odbora su mahom otvorene za javnost, osim onda kada se Odboru predstavljaju delovi izveštaja koji su poverljivi. Na nekim od ovih sednica učestvovali su (i postavljali pitanja) i poslanici koji nisu članovi Odbora za odbranu i bezbednost.

Loše

Poslanici pokazuju manjak inicijative u radu i, uglavnom, deluju reaktivno, kada je reč o kontroli i nadzoru nad sektorom bezbednosti. Jedan od glavnih, ako ne i glavni razlog, za ovakvo stanje jeste manjak političke volje poslanika da efikasno i efektivno vrše kontrolu izvršne vlasti, odnosno da preispituju rad svojih stranačkih kolega. Sve ovo rezultira podređenim položajem Parlamenta u odnosu na izvršnu vlast.

Hronologija
Riznica
Bezbednost OEBS
Izradu baze podataka podržala je Misija OEBS u Srbiji, uz finansijsku pomoć Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju. Stavovi izraženi na ovim stranicama pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji.
Izrada: MWEB