Reforma

Šta je zastupljenost žena i nacionalnih manjina?

linija

Zastupljenost žena i nacionalnih manjina u državnim akterima u sektoru bezbednosti predstavlja jedan od bitnih elemenata na osnovu kojeg će se meriri uspešnost reforme sektora bezbednosti u Srbiji. Državni akteri u sektoru bezbednosti Srbije su obavezni da prilikom popune svojih sastava i vođenja kadrova primenjuju načelo reprezentativnosti, odnosno jednake i/ili srazmerne rodne i nacionalne zastupljenosti. Ova obaveza proističe iz ustavnog garantovanja jednakosti svih građana i zabrane diskriminacije. Ustav ujedno utvrđuje i to da se diskriminacijom neće smatrati posebni propisi i privremene mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune rodne ravnopravnosti, odnosno ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i pripadnika većinskog naroda. Ove su garantije potom detaljnije razrađene u pratećem zakonodavstvu o državnoj upravi i o radu, te su time postale obavezujuće i za državne organe koji su nadležni za bezbednost. Međutim, ustavne i zakonske odredbe zbog svoje relativne uopštenosti ne predstavljaju dovoljno precizan pravni okvir za otklanjanje ili suzbijanje mogućih oblika diskriminacije. Odatle je nadležnim državnim organima prepušteno to da ovu materiju dodatno razrade i konkretizuju u svojim podzakonskim aktima, te da u skladu sa tim razrade postupke i kriterijume za zapošljavanje i kretanje u službi, koji će podstaći dostizanje rodne ravnopravnosti i srazmerne zastupljenosti nacionalnih manjina (Godišnjak reforme sektora bezbednosti u Srbiji, 2009).

 

U okviru ovog kriterijuma ne bavimo se analizom položaja žena i nacionalnih manjina izvan tradicionalnih državnih institucija u sektoru bezbednosti[1] i nаčinom nа koji se ove dve grupe tretirаju kаo korisnici uslugа sektorа bezbednosti, nego se zastupljenost procenjuje na osnovu zastupljenosti žena i nacionalnih manjina koji su zaposleni u tradicionalnim državnim institucijama i uslova rada u tim institucijama. Procenjuje se da  bi zastupljenost  ove dve društvene grupe mogla dati barem delimičnu sliku o stepenu zastupljenosti pojedinih društvenih grupa u državnim institucijama koje pripadaju sektoru bezbednosti. Takođe, zastupljenost brojnih drugih društvenih grupa, kao na primer, verskih ili seksualnih manjina, nije obuhvaćena ovim istražvanjem usled nedovoljne ekspertize i nedostatka podataka o predstavljenosti ovih grupa u državnim institucijama.



[1] Pod tradicionalnim institucijama sektora bezbednosti podrazumevamo vojsku, policiju, civilnu (Bezbednosno-informativnu agenciju) i dve vojne službe bezbednosti (Vojnobezbednosnu i Vojnoobaveštajnu agenciju), kao i državne institucije sa određenim policijskim ovlašćenjima (Uprava carina, Uprava poreske policije, Uprava za sprečavanje pranja novca).

Hronologija
Riznica
Bezbednost OEBS
Izradu baze podataka podržala je Misija OEBS u Srbiji, uz finansijsku pomoć Švedske agencije za međunarodnu razvojnu saradnju. Stavovi izraženi na ovim stranicama pripadaju isključivo autorima i ne predstavljaju nužno zvaničan stav Misije OEBS u Srbiji.
Izrada: MWEB