Finansijska transparentnost
2
Loše planiranje, odvojenost procesa formulisanja politike od procesa budžetiranja, kao i loša kontrola troškova podrivaju učinak aktera u sektoru bezbednosti. Postojanje transparentnog budžeta u praksi će značiti da su javna sredstva raspoređena na jasno definisane prioritete; zatim, da će ona biti potrošena odgovorno, kao i da će druge institucije biti pravovremeno obaveštene o prioritetima vlade.
Najzad, ukoliko građani imaju pristup ključnim informacijama o finansijskim aktivnostima države, porašće kvalitet kontrole vlasti i, shodno tome, jačaće odgovornost vlade prema građanima.
Dobro
- Zakonom o budžetskom sistemu (ZBS) svi korisnici budžeta su obavezani da pripreme procenu svojih rashoda u naredne tri godine – tzv. srednjeročni okvir rashoda.
- Istim Zakonom korisnici budžeta obavezani su da pripreme i tzv. finansijski plan – detaljno obrazloženje rashoda planiranih za narednu godinu.
- Zakon o javnim nabavkama (ZJN) koji je usvojen decembra 2008. u saglasnosti je sa relevantnim direktivama Evropske komisije (EK).
- Pravilnik o nabavkama male vrednosti, na snazi od jula 2009. godine, zamenio je niz različitih podzakonskih akata i ukinuo mogućnost proizvoljne primene zakona.
- Na osnovu ZJN 2009. godine uspostavljen je Portal javnih nabavki, čime je građanima omogućeno da proces nadmetanja prate na Internetu.
- Usvajanjem Zakona o Državnoj revizorskoj instituciji (DRI) stvorene su pretpostavke za efikasan spoljni nadzor nad upravljanjem finansijama u sektoru bezbednosti.
- Podzakonskim aktima je uređeno pravo institucija – Ministarstva odbrane i Ministarstva unutrašnjih poslova – da stiču sopstvene prihode.
Loše
- Odredbom ZBS bezbednosno-obaveštajne službe oslobođene su obaveze dostavljanja finansijskog plana.
- Definisan je veliki broj izuzetaka od primene Zakona o javnim nabavkama.
- Zakon o javnim nabavkama ne poznaje mogućnost sklapanja tzv. “okvirnog ugovora” čime je propuštena šansa da se ostvare značajne uštede.
- Institucije u sektoru bezbednosti nisu obavezne da izveste Upravu za javne nabavke o tome da li je i kako konkretna nabavka realizovana.
- Isto tako, institucije nisu obavezne da izveštavaju ovu Upravu o nabavkama male vrednosti.
- Pravo institucija sektora bezbednosti da vrše poverljive nabavke uređeno je trima različitim Uredbama, koje derogiraju Zakon iako su akti manje pravne snage.
- Za tzv. “sredstva posebne namene” čija nabavka može biti poverljiva, pomenute uredbe su proglasile čitav niz dobara i usluga i time obesmislile ZJN.
Dobro
- Ključni budžetski dokumenti (kao što su Memorandum o budžetu, Ekonomski i fiskalni plan, te izveštaji o izvršenju budžeta) dostupni su građanima.
- U domenu javnih nabavki odigralo se značajno „ukrupnjavanje“ broja i vrednosti sklopljenih ugovora, što je pozitivno kako sa stanovišta transparentnosti (nadzor je olakšan) tako i efektivnosti (manji su troškovi nabavke).
- Prema izveštajima Uprave za javne nabavke sve je više postupaka koje karakteriše puna transparentnost i sloboda konkurencije.
- Institucije u sektoru bezbednosti prihvatile su sve zahteve za pristupom informacijama od javnog značaja koji su bili u vezi sa praksom budžetiranja i nabavki.
Loše
- Nikada nije objavljen građanski budžet (eng. Citizens’ Budget), koji predstavlja pregledan vodič kroz prioritete budžetiranja.
- Takođe, nikada nije objavljen polugodišnji izveštaj o trošenju sredstava iz koga “čitamo” u kojoj meri je budžet ostvaren.
- Institucije u sektoru bezbednosti nisu prešle na tzv. programski budžet.
- Iz budžeta se ne može “pročitati” šta sve spada pod “sopstvene prihode” institucija u sektoru bezbednosti.
- Praksa doniranja organizacija civilnog društva kod institucija sektora bezbednosti nije zadovoljavajuća (tzv. “linija 481”).
- U najvećoj meri, institucije sprovode nabavke kroz postupak “male vrednosti”, u iznosu koji kod Ministarstva odbrane i BIA dostiže 10:1.
- Značajan broj poverljivih nabavki sprovodi se direktnom pogodbom ili putem procedure koja je skraćena.
- Konstatovali smo određena neslaganja između statistika koja vode ministarstva s jedne, i UJN sa druge strane.
- Sve do aprila 2011. sudovi uopšte nisu izricali sankcije u slučajevima gde je dokazano da sredstva iz budžeta nisu trošena namenski.
Dobro
- Sve institucije u sektoru bezbednosti uspostavile su posebne organizacione jedinice čiji je zadatak priprema finansijskog plana.
- Proces sertifikacije službenika za poslove javnih nabavki stalno se odvija; samo u Ministarstvu odbrane rade 44 službenika sertifikovana za poslove javnih nabavki.
- U Ministarstvu odbrane, Ministarstvu unutrašnjih poslova i BIA uspostavljene su organizacione jedinice zadužene za sprovođenje interne revizije i zaposleni prvi interni revizori.
- U institucijama sektora bezbednosti, u saradnji sa Agencijom za borbu protiv korupcije, započet je proces izrade planova integriteta.
- Institucije u sektoru bezbednosti usvojile su odgovarajuće kodekse kojima se podstiče jačanje moralnog i profesionalnog integriteta zaposlenih.
Loše
- Koordinativni mehanizmi ključnih aktera u sistemu javnih nabavki još uvek su „slabi“ u pogledu suzbijanja korupcije.
- Zaštita “uzbunjivača”, zaposlenih koji ukazuju na kršenje zakona u institucijama sektora bezbednosti još uvek nije zadovoljavajuća.
- Institucije u sektoru bezbednosti, s izuzetkom BIA ističu kako nemaju dovoljan broj izvršilaca zaposlenih na poslovima interne revizije.
Dobro
- Mediji u Srbiji pokazuju sve više interesovanja za različite aspekte usvajanja i izvršenja budžeta.
- Ministarstvo odbrane (MO) je usvojilo dobru praksu redovnog predstavljanja budžeta odbrane, kako domaćoj, tako i stranoj javnosti.
Loše
- Transparentnost budžeta je za donosioce odluka pitanje sekundarnog značaja.
- Vrednosti odgovornog i transparentnog upravljanja javnim nabavkama nisu usvojene u Srbiji. Zato i ne znamo koliko novca trošimo na njih.
