Šta su ljudska prava?

Definicija

Ljudska prava su urođena prava svakog ljudskog bića. Akteri sektora bezbednosti koji koriste silu dužni su da poštuju ljudska prava prilikom vršenja svojih dužnosti i ovlašćenja u skladu sa međunarodnim pravom ljudskih prava i standardima ljudskih prava u sektoru bezbednosti. Svaka država ima za obavezu da se pripadnicima (zaposlenima) aktera sektora bezbednosti koji koriste silu obezbedi poštovanje i sprovođenje ljudskih prava i osnovnih sloboda koji se odražavaju u dokumentima međunarodnog prava i koja su u saglasnosti sa relevantnim nacionalnim ustavnim i zakonskim odredbama. Prilikom analize ograničavamo se na situacije u vreme mira, pri čemu ne ulazimo u zahvat međunarodnog humanitarnog prava.

Operacionalizacija definicije

 Specifičnosti kriterijuma zaštite ljudskih prava u odnosu na državne aktere koji koriste silu i razlike prema ostalim kriterijumima

 Zabrana diskriminacije i poštovanje političkih i ekonomskih prava su polja posmatranja koja su zajednička i primenljiva za sve aktere. Za ostala dva polja posmatranja postoje nekoliko ograničenja. Upotreba sredstava prinude (u smislu člana 84 Zakona o policiji) karakteristična je za policiju, Bezbednosno-informativnu i Vojnobeznednosnu agenciju. Upotreba vatrenog oružja kao sredstva prinude pripadnicima Vojske Srbije dozvoljena je za vreme ratnog stanja i u multinacionalnim operacijama gde mandat misije to dozvoljava. Pomenuti zahvat ne posmatramo obzirom da smo na početku utvrdili da analiziramo stanje u mirnodopskim uslovima. Ovlašćenje da primenjuju posebne mere i postupke imaju policija, Bezbednosno-informativna, Vojnobeznednosna i Vojnoobaveštajna agencija.

Kriterijum zaštite ljudskih prava povezan je sa druga dva kriterijuma u okviru metodologije projekta Mapiranje i monitoring sektora bezbednosti u Srbiji. To su reprezentativnost i kontrolna i nadzorna uloga izvršne vlasti.

Bitna razlika između ova tri kriterijuma je ta što kriterijum zaštite ljudskih prava posmatra (u periodu od 2008. do 2010. godine) stvarno stanje i analizira stepen kršenja ljudskih prava prema građanima od državnih aktera koji koriste silu prilikom upotrebe svojih ovlašćenja. U toj analize oslanjamo se na izveštaje nezavisnih državnih tela u Srbiji, specijalizovana tela Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropske unije, kao i relevantnih organizacija branitelja ljudskih prava. Pri analizi ne ulazimo u proces zaštite ljudskih prava građana koji žele da zasnuju radni odnos sa državnim akterima koji koriste silu. To posmatra kriterijum reprezentativnosti nacionalnih manjina i žena. U našem slučaju posmatra se poštovanje prava nacionalnih manjina i žena sa ciljem uspostavljanja rodne ravnopravnosti nakon zasnivanja radnog odnosa, kao i tretman zaposlenih sa drugačijim verskim ili kulturnim identitetom. U odnosu na kriterijum kontrolne i nadzorne uloge izvršne vlasti koji analizira nadležnosti za kontrolu kršenja zakona i ljudskih prava, mi posmatramo koje su vrste prava građana i zaposlenih ugrožena primenom ovlašćenja aktera.

Polja posmatranja

Kriterijum zaštita ljudskih prava obrađuje se na osnovu pet polja posmatranja:

1. zabrane diskiminacije,
2. upotrebe prinudnih mera,
3. upotrebe posebnih mera i postupaka,
4. poštovanje političkih prava
5. poštovanje ekonomskih prava.

matramo da pomenutim poljima posmatranja sveobuhvatno obrađujemo odnose zaštite ljudskih prava i aktera sektora bezbednosti koji koriste silu. Pri tome posmatramo poštovanje ljudskih prava građana i zaposlenih. U poslednja dva polja posmatranja (poštovanje političkih i ekonomskih prava) ograničavamo se na zaposlene u sektoru bezbednosti. Drugo ograničenje u analizi odnosi se na situacije u vreme mira, pri čemu ne ulazimo u zahvat međunarodnog humanitarnog prava.

Definicije polja posmatranja:

Zabrana diskriminacije – Diskriminacija podrazumeva svako razlikovanje određenih osoba ili društvene grupe koje ih povlači u podređeni položaj u odnosu na druge i pri čemu ne postoji opravdanje za takvo ponašanje. U našoj analizi odnos prava na jednakost (neopravdanog razlikovanja) i sektora bezbednosti posmatra se u dvostrukom smeru – prema građanima prilikom upotrebe ovlašćenja državnih organa koji koriste silu i prema zaposlenima. U odnosu na zaposlene posebno posmatramo poštovanje zaštite verskog, kulturnog i nacionalnog identiteta, kao i poštovanje rodne ravnopravnosti. Pored toga, analiziramo i poštovanje zabrane diskriminacije osoba sa posttraumatskim stresnim poremećajom.

Upotreba prinudnih mera – Pod upotrebom sredstava prinude podrazumeva se zakonom dopušteno delovanje službenog lica u državnom organu uprave radi nametanja građanima i drugim društvenim subjektima takvih ponašanja koja su neophodna za izvršavanje zakona. Prekomernom ili nezakonitom upotrebom sredstava prinude dolazi do kršenja ljudskih prava. Tu se pre svega misli na pravo na život; zabranu mučenja, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja i kažnjavanja; pravo na slobodu i bezbednost ličnosti i postupanje s licima lišenim slobode.

Upotreba posebnih mera i postupaka – Otkrivanje teških krivičnih dela, organizovanog kriminala, terorizma i korupcije zahteva primenu posebnih mera i postupaka za prikupljanje podataka koje se mogu razvrstati u dve grupacije na osnovu nivoa kršenja ljudskih prava: 1) one čijim se korišćenjem manje ili neznatno zadire u prava i slobode i 2) one čijim se korišćenjem privremeno ili bez saznanja lica ograničavaju pojedina zagarantovana prava. Pretpostavka za upotrebu posebnih mera su „osnovi sumnji“ koji podrazumevaju dve pretpostavke – osnova sumnje i osnovane sumnje, pojmovi koji imaju različiti stepen dokazne verodostojnosti.

Poštovanje političkih prava – Ova prava uređuju odnose između društva i države, pri čemu se ističe autonomija čoveka u odnosu na državu. Politička prava su prava participacije i zasnovana su na načelu slobode. U našoj analizi poštovanje političkih prava posmatramo u odnosu na zaposlene u državnim akterima koji koriste silu. Posmatramo sledeće oblasti: ogranićenja zaposlenih za učešće u radu političkih stranaka, kandidovanja za izborne poltičke funkcije, učestvovanje u političkim demonstracijama dok nose službenu uniformu i poštovanje slobode izražavanja.

Poštovanje ekonomskih prava – Ova prava teže ka stvaranju stanja sličnog, pravednog i ravnopravnog društvenog položaja zaposlenih u državnim akterima koji koriste silu. Zasnovana su na načelima jednakosti i solidarnosti. U okviru ekonomskih prava posebno posmatramo zaštitu sindikalnih sloboda (sindikalnog organizovanja, zaštita radničkih predstavnika, pravo na štrajk i opšti kolektivni ugovor). Pored toga, analiziramo stanje poštovanja prava na pravedne i povoljne uslove rada, posebno nadoknade za prekovremeni rad ili na opasnim mestima.