4. februar 2003.
Usvojena je Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora[1]koja ne predviđa parlamentarni nadzor nad radom službi bezbednosti. [1] “Sl. list SCG”, br. 1/2003.
čitaj dalje >>
4. februar 2003.
Savezna skupština SRJ usvojila je Ustavnu povelju o preuređenju savezne države, čime je Savezna Republika Jugoslavija transformisana i pretvorena u državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Ustavna povelja zasnovana je na „Beogradskom sporazumu“, koji su obe strane potpisale još 14. marta 2002. godine u Beogradu. Ovim Ustavom republike su dobile veću samostalnost, kao i mogućnost proglašenja nezavisnosti ukoliko se za to bude izjasnila većina građana […]
čitaj dalje >>
4. februar 2003.
Naziv države je od Savezne Republike Jugoslavije promenjen u Državna zajednica Srbija i Crna Gora. Državna zajednica je formirana usvajanjem Ustavne povelje i pratećeg Zakona o njenom sprovođenju u Saveznoj skupštini. Savezno Ministarstvo unutrašnjih poslova prestalo je da postoji, dok je Centralni nacionalni biro Interpola integrisan u MUP Republike Srbije.
čitaj dalje >>
23. januar 2003.
Smenjeni su direktor Bezbednosno-informativne agencije Andrija Savić i njegov zamenik Milorad Bracanović. Smatra se da se premijer Srbije fokusirao na sektor bezbednosti nezadovoljan promenama u BIA (ali i u policiji uopšte), jer nema rezultata u lociranju haških optuženika i borbi protiv organizovanog kriminala.[1] Za direktora BIA postavljen je Miša Milićević, a za njegovog zamenika Goran Živaljević.[2] [1] V.I.P. Daily News Report, Issue No. 2460, January […]
čitaj dalje >>
23. januar 2003.
Smenjeni su direktor Bezbednosno-informativne agencije Andrija Savić i njegov zamenik Milorad Bracanović. Smatra se da se premijer Srbije fokusirao na sektor bezbednosti nezadovoljan promenama u BIA (ali i u policiji uopšte), jer nema rezultata u lociranju haških optuženika i borbi protiv organizovanog kriminala.[1] Za direktora BIA postavljen je Miša Milićević, a za njegovog zamenika Goran Živaljević.[2] [1] V.I.P. Daily News Report, Issue No. 2460, January […]
čitaj dalje >>
22. januar 2003.
Savezni ustavni sud pokrenuo je postupak za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o BIA, u delu koji omogućuje kršenje principa nepovredivosti pisama, s obzirom na to da se, prema Ustavu SRJ, takvo pitanje može uređivati samo saveznim zakonom.[1]Taj postupak, međutim, nije okončan zbog prestanka rada Saveznog ustavnog suda. [1] Defense & Security, Issue No. 069, January 23, 2003.
čitaj dalje >>
30. decembar 2002.
Predsednica srpskog parlamenta Nataša Mićić (GSS) preuzela je dužnost predsednika Republike Srbije, s obzirom na to da je predsedniku Milanu Milutinoviću (SPS) mandat istekao prethodnog dana, a da novi „prvi čovek“ Srbije nije izabran, jer na izbore u dva pokušaja nije izašao zakonom predviđen broj birača.
čitaj dalje >>
27. decembar 2002.
Na sednici Vrhovnog saveta odbrane odlučeno je da se sa pojedinih dokumenata koje je tražilo tužilaštvo Haškog tribunala skine oznaka tajnosti, kao i da se oni proslede Nacionalnom savetu za saradnju sa Haškim tribunalom. Dokumenti o kojima je reč odnose se na oblast rada VSO.
čitaj dalje >>
27. decembar 2002.
Predsednik SRJ Vojislav Koštunica je za novog načelnika Generalštaba postavio generala Branka Krgu, unapredivši ga tom prilikom iz čina general-potpukovnika u čin general-pukovnika. Predsednik Koštunica je, dolaskom na tu funkciju, postavio generala Krgu za zamenika načelnika Generalštaba VJ, a ukazom od 24. juna 2002. godine postavio ga je na mesto zastupnika načelnika Generalštaba VJ.
čitaj dalje >>
24. decembar 2002.
Direktor BIA i ministar unutrašnjih poslova doneli su Uputstvo o obaveznim oblicima i načinu ostvarivanja saradnje Bezbednosno-informativne agencije i Ministarstva unutrašnjih poslova, kojim su definisani oblici međusobni saradnje.[1] [1] Izveštaj Komisije za ispitivanje sistema obezbeđenje predsednika Vlade Republike Srbije dr Zorana Đinđića, http://www.b92.net/specijal/sudjenje/
čitaj dalje >>
