Legitimnost u najopštijem smislu znači da stanovništvo priznaje vlast, odnosno da vlast ima podršku građana. Prema Lipsetovom određenju legitimnost je „sposobnost sistema da stvori i održi verovanje da su postojeće političke institucije najpodesnije za dato društvo“ (prema: Slavujević, Mihajlović, 1999). Institucija ili akter se smatraju legitimnim u meri u kojoj građani smatraju da ona obavljaju svoje nadležnosti na prihvatljiv način i veruju da moguće alternative ne bi bile značajno bolje (Bonnell and Breslauer, 2001). To znači i da građani smatraju da institucije ostvaruju opšte interese zajednice kojoj pripadaju. Legitimnost je značajna zbog toga što transformiše moć u autoritet i tako omogućava vladavinu neprisilnim sredstvima, odnosno uz pristanak građana. Samo institucije države koje se opažaju kao legitimne će obezbediti partnerstvo sa građanima, odnosno spremnost građana da učestvuju u konsultacijama koje će unaprediti rad institucija.
Legitimnost sektora bezbednosti znači da su građani uvereni da akteri sektora bezbednosti obavljaju svoje zadatke u skladu sa njihovim očekivanjima. To znači da građani pozitivno ocenjuju rad ovih aktera i da imaju poverenje u njih. Legitimne institucije doprinose da se većina građana oseća bezbedno u svom okruženju i da je razvijeno poverenje građana da će institucije rešiti njihove bezbednosne probleme. Akteri pružaju svoje usluge u skladu sa potrebama građana, odnosno planiraju prioritete i razvijaju procedure na osnovu preporuka građana.Dodatno razraditi ovaj deo!
Odnos između legitimiteta političkog poretka i legitimiteta sektora bezbednosti je kompleksan. Između legitimnosti političkog sistema i legitimnosti sektora bezbednosti ne mora postojati visoka i pozitivna korelacija, pa kriza legitimiteta aktuelne vlasti ne mora nužno da ugrozi legitimitet institucija bezbednosti.
