Danas u Srbiji postoji pravni okvir za delatnu zaštitu ljudskih prava u skladu sa međunarodnim pravom o ljudskim pravima. Unutrašnje zakonodavstvo unapređeno je usvajanjem zakona koji uređuju zabranu diskriminacije, zlostavljanje na radu i ravnopravnost polova, a koji nisu postojali pre septembra 2008. godine. U toku je proces operacionalizacije zakona podzakonskom regulativom. Za uređivanje sindikalnog organizovanja i uvođenje verske službe u Vojsku Srbije bilo je potrebno više od dve godine. Pravilnik o poslovima i radnim mestima, kao i o uslovima za ostvarivanje posebnih prava no osnovu specifičnosti obavljanja vojne službe trenutno je u postupku donošenja. Podzakonski propis koji uređuje upotrebu sredstava prinude pripadnika Vojne policije usvojen je 2010. godine. Nedostaju podzakonski akti koji bi uredili uslove pod kojima pripadnici VBA, BIA i Uprave carina mogu da upotrebljavaju sredstava prinude. Posebnim aktom bi, takođe, trebalo urediti zaštitu podataka u obradi, zaštiti i čuvanju biometrijskih podataka, kao i podataka skupljenih video nadzorom.
Napredak prakse u oblasti zaštite ljudskih prava spor je i nepotpun. Ne postoji, doduše, sistemsko kršenje ljudskih prava prilikom delovanja državnih aktera sektora bezbednosti, ali i dalje postoje ozbiljni slučajevi kršenja prava. Evropski sud za ljudska prava utvrdio je u decembru 2010. godine da je Srbija, prvi put do sada, prekršila pravo zabrane mučenja i nehumanog postupanja, kao i zabrane diskriminacije. U završnoj oceni suda u slučaju „Milanović protiv Srbije” istaknuta je neprihvatljivost akcija organa javne vlasti (pre svega policije), koji su dozvolili da istraga traje dugo a da za to vreme nisu preduzeli odgovorajuće mere za kažnjavanje počinilaca. Izveštaji međunarodnih organizacija i branitelja ljudskih prava, ističu da su Romi, LGBT populacija, žene, nacionalne manjine i osobe sa invaliditetom grupe prema kojima postoji, otvorena ili skrivena, diskriminacija u Srbiji, pri čemu policija nije adekvatno istražila, a sudovi nisu procesuirali incidente u kojima su žrtve bili pripadnici manjinskih, ranjivih ili drugih grupa.
Od 2006. godine uočen je trend porasta upotrebe sredstava prinude pripadnika policije i pripadnika obezbeđenja u ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija. Postoje nekoliko razloga za to. Analiza izveštaja o upotrebi sredstava prinude ovlašćenih službenih lica ili slučaj ubistva Đorđa Zarića ukazuju na manjak znanja o principima upotrebe sredstava prinude ili na nedovoljnu obučenost zaposelnih. Vidljiv je porast broja incidenata, naročito za vreme održavanja sportskih priredbi ili za vreme održavanja Parade ponosa. U ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija ne postoji jedinstven sistem evidentiranja upotrebe sredstava prinude, tako da je teško napraviti analizu kršenja ljudskih prava. Sudeći prema odgovorima na upitnik BCBP-a pripadnici BIA, VBA i VP nisu od 2006. godine upotrebljavali sredstva prinude.
Ne postoji dovoljno javno dostupnih informacija o kršenju ljudskih prava na privatnost prilikom upotrebe posebnih mera i postupaka. Prema odgovorima državnih aktera sektora bezbednosti na upitnik BCBP-a, u periodu od septembra 2008. godine nisu postojali slučajevi kršenja prava na privatnost. U 2009. godini zabeležen je najveći procenat (7,57) odbijenih zahteva za primenu posebnih mera BIA, dok MUP nije o tome dostavio nikakve podatke. Ipak, neuređenost pravnog okvira za upotrebu posebnih mera i postupaka u Srbiji zbog postojanja različitih pravnih režima, kao i predlog za ocenjivanje ustavnosti pojedinih odredbi Zakona o elektronskim komunikacijama i Zakona o VBA i VOA ukazuju na mogućnost kršenja prava na privatnost. Pravo na zaštitu podataka o ličnosti, kao deo prava na privatnost, ugroženo је, s obzirom na to da Akcioni plan za sprovođenje Nacionalne strategije zaštite podataka o ličnosti iz 2010. godine nije usvojen iako je rok od 90 dana za izradu plana istekao.
Istraživanja stanja zaštite ljudskih prava zaposlenih u sektoru bezbednosti predstavljaju retkost. Od oktobra 2008. do kraja 2010. godine policijski službenici su nekoliko puta najavljivali štrajk zbog svog ekonomskog i socijalnog statusa i nepostojanja kolektivnog ugovora. U februaru 2011. godine štrajk je realizovan, nakon čega je usledilo i potpisivanje ugovora. Administrativni kapaciteti organizacionih jedinica zaduženih za zdravstvenu i psihološku zaštitu zaposlenih u MUP-u nisu dovoljni. Vojska Srbije načinila je nekoliko koraka za poboljšanje ekonomskog standarda zaposlenih usvajanjem podzakonskih propisa, koji uređuju rešavanje stambenog pitanja. Ipak, glavni uzrok nerešavanja problema zaštite ekonomskih i socijalnih problema jeste ekonomska i „budžetska“ kriza.
O stavovima koje pripadnici državnih aktera sektora bezbednosti imaju o poštovanju ljudskih prava ne može se izvesti konačan stav. Vremenski interval za procenu vrednosti i kulture ljudskih prava zaposlenih isuviše je kratak, a istraživanja o tome veoma su retka. Načinjen je početni korak u razvijanju svesti o ljudskim pravima pripadnika državnih aktera sektora bezbednosti organizovanjem različitih seminara, treninga i predavanja. Rezultati tih obuka ne obećavaju, jer zabrinjava to što više od polovine policijskih službenika, na osnovu istraživanja u UKP Beograd, smatra da bi trebalo proširiti zakonska ovlašćenja za upotrebu sredstava prinude, odnosno da Zakon predstavlja faktor koji ograničava efikasan rad policije.
Dobro
- Srbiji je uspostavljen dobar zakonski okvir za borbu protiv diskriminacije. Zakonom o zabrani diskiminacije zabranjeno je svako neopravdano pravljenje razlike ili nejednako postupanje prilikom delovanja, između ostalih, i državnog dela sektora bezbednosti. Štaviše, diskriminatorno ponašanje odgovornog lica u organu javne vlasti predstavlja težu povredu radne dužnosti.
- Posebni podzakonski propisi koji uređuju zabranu diskriminacije pripadnika državnog dela sektora bezbednosti postoje u manjoj meri i tiču se rada vojske i policije s obzirom na specifičnosti života vojnika i policijskih službenika. Primeri tih podzakonskih akata u oblasti zabrane diskriminacije su Kodeks policijske etike i Uredba o uvođenju verske službe u Vojsci Srbije.
- Pravo na upotrebu sredstava prinude u Srbiji imaju sedam organa državnog sektora bezbednosti, pri čemu je pravni okvir uređen sa manjim manjkavostima.
- Zakon o policiji je u najvećoj meri u skladu sa međunarodnim standardima koji uređuju oblast upotrebe sredstava prinude sa izuzetkom manjih nedostataka.
- Novim zakonom o vojnim službama bezbednosti uklonjeni su nedostaci koji se odnose na efektivnost i efikasnost rada VBA iz prethodnog Zakona o službama bezbednosti SRJ.
Loše
- Krivično zakonodavstvo u Srbiji nije uredilo načine obavezne, adekvatne i brze odštete žrtvama za pretrpljeno zlo.
- Uporednom analizom Krivičnog zakonika u Srbiji i stavova Komiteta protiv mučenja UN moguće je zaključiti da su predviđene kazne za krivična dela mučenja, zlostavljanja, iznuđivanja kazne ili, pak nečinjenja (nesavestan rad u službi ili nepružanje pomoći) u Srbiji isuviše blage.
- U Zakonu o policiji ne postoji posebna odredba o zabrani mučenja i drugih oblika zlostavljanja. Drugi nedostatak Zakona o policiji tiče se dužine roka odluke suda o žalbi protiv rešenja o zadržavanju lica lišenog slobode (čl. 53, st. 3) zbog mogućnosti njene pogrešne primene.
- Prema novom Zakonu o VBA i VOA pripadnici VBA imaju pravo na upotrebu vatrenog oružja (čl. 33), ali zakonom nisu precizirani uslovi za njegovu upotrebu.
- Trenutno ne postoji propis koji uređuje nošenje oružja ovlašćenih carinskih službenika.
- Nije jasno zbog čega je MUP odlučio da oblast upotrebe sredstava prinude uredi putem dva podzakonska propisa čime se usložnjava celokupna materija.
- Pravilnik o merama za održavanje reda i bezbednosti u ustanovama za izvršenje zavodskih sankcija ne sadrži izričitu zabranu zlostavljanja.
- U Srbiji je zakonski okvir za upotrebu posebnih mera i postupaka neuređen.
- U zakonskom okviru za primenu posebnih mera i postupaka u Srbiji postoji nekoliko pravnih režima jer se za iste mere ne koristi isti jezik u različitim zakonima.
- VBA može proizvoljno da produži primenu mera još šest meseci istim zahtevom jer Vrhovni kasacioni sud nema mogućnost da traži od direktora VBA obrazloženje o razlogu produžetka ili dopunu prvobitnog zahteva.
- Telekomunikacioni operateri imaju obavezu da na osnovu pisanog naloga policije ili službi bezbednosti, a ne suda, ustupaju zadržane podatke o tome ko je, kad, kako, koliko dugo i odakle sa nekim razgovarao, odnosno elektronski komunicirao.
Dobro
- Pohvalno je da na zapadnom Balkanu jedino policije u Srbiji i Hrvatskoj beleže broj međunacionalnih i međukonfensionalnih incidenata.
- Policija u Srbiji je preduzela dodatne represivne mere da spreči nasilje na sportskim priredbama gde je govor mržnje najzastupljeniji, kao i okupljanje neonacističke grupe u decembru 2009. godine.
- Procene su da će biti potrebno oko 30 sveštenika iz Srpske pravoslavne crkve za obavljanje verskih obreda.
- Suočeni sa problemom da policiju prati „imidž brutalnosti“ MUP je formirao posebnu komisiju koja se bavi sprečavanjem i otkrivanjem torture i drugih neljudskih i ponižavajućih postupaka i kazni.
- Od 2006. do kraja 2010. godine BIA nije iskoristila pravo na upotrebu posebnih mera i postupaka u slučaju hitnosti bez saglasnosti suda.
- Vojnobezbednosna agencija, kao i BIA, vodi zaseban registar slučajeva u kojima su upotrebljene posebne mere i postupci
Loše
- Za državni deo sektora bezbednosti, a posebno policije, poštovanje zabrane diskriminacije je i dalje veliki problem. Izveštaji međunarodnih organizacija, branitelja ljudskih prava i nezavisnih državnih kontrolnih tela u Srbiji, ističu da prema ranjivim grupama (Romi, LGBT populacija, žene, nacionalne manjine i osobe sa invaliditetom) postoji diskriminacija u Srbiji. Ti isti izveštaji ukazuju da policija ne preduzima sve mere iz svoje nadležnosti radi sprečavanja diskriminacije.
- Bilo je potrebno više od dve godine za usvajanje podzakonskog propisa za uvođenje verske službe u Vojsci.
- Preventivne mere za sprečavanje nasilja na sportskim priredbama su izostale.
- Diskriminacija u Srbiji najčešće je izražena u radu i zapošljavanju pripadnika nacionalnih manjina u državnim organima uprave.
- Nejasno je da li MUP poseduje podatke o nacionalnoj pripadnosti zaposlenih s obzirom na protivurečne nalaze MUP i Zaštitnika građana.
- Nisu poznate procene o broju verskih starešina iz ostalih verskih zajednica, osim Srpske pravoslavne crkve.
- Uočen je trend porasta upotrebe sredstava prinude kod policijskih službenika i pripadnika obezbeđenja Uprave za izvršenje krivičnih sankcija.
- U decembru 2010. godine Evropski sud za ljudska prava je utvdio da je Srbija prekršila pravo zabrane mučenja i nehumanog postupanja, i zabrane diskriminacije u slučaju „Milanović protiv Srbije“.
- Arhivirani podaci u VBA nisu upotrebljivi jer nisu dostupni sudovima i povećavana je mogućnost njihove zloubotrebe zbog nepostojanja kontrole čime su ugrožena ljudska prava.
- Od oktobra 2008. do kraja 2010. godine policijski službenici su nekoliko puta najavljivali štrajk zbog svog ekonomskog i socijalnog statusa i nepostojanja kolektivnog ugovora. U februaru 2011. godine štrajk je realizovan, nakon čega je usledilo i potpisivanje ugovora.
- Administrativni kapaciteti organizacionih jedinica zaduženih za zdravstvenu i psihološku zaštitu zaposlenih u MUP nisu dovoljni.
Dobro
- Edukacija policijskih službenika u sferi ljudskih prava uglavnom je fokusirana na poboljšanje komunikacije sa pripadnicima manjina i ranjivih grupa u Srbiji.
- U Program stručnog usavršavanja policijskih službenika za 2008. godinu uvršćena je nastavna jedinica koja obrađuje rad policije sa marginalizovanim, manjinskim i socijalno ranjivim grupama
- U programu za 2010. godinu predviđena je realizacija nastavnih tema koje obrađuju veštine komunikacije i upravljanje konfliktima, zaštita ljudskih i manjinskih prava, rad policije prema ranjivim grupama i postupanje prema maloletnicima. Posebna pažnja posvećena je unapređenju komunikacije sa pripadnicima romske manjine.
- U proteklih nekoliko godina realizovan je veliki broj obuka koje se tiču zaštite ljudskih prava građana. Radi se o seminarima, studijskim posetama, predavanjima i učešću na različitim konferencijama. Naročito je veliki broj obuka i programa policijskih službenika koje uglavnom finansijski podržavaju međunarodne organizacije ili države partneri – Misije OEBS u Srbiji, Norveška, Velika Britanija ili SAD.
Loše
- Ne postoji odgovarajući nivo definisanja tačnog trenutka kada policijski službenik može, na osnovu zakonskog okvira, da upotrebi neko od sredstava prinude.
Dobro
- O stavovima zaposlenih prema principima ljudskih prava ne može se izvesti konačan stav. Vremenski interval za procenu vrednosti i kulture ljudskih prava zaposlenih je isuviše kratak, a istraživanja o tome su veoma retka.
Loše
- Postignut je manji napredak u promovisanju ljudskih prava kod državnih aktera sektora bezbednosti.
- Svi zaposleni u unutrašnjoj kontroli VBA nisu prošli obuke o zaštiti ljudskih prava.
