Pripadnici JSO RDB Srbije blokirali su put ka Centru za obuku u Kuli, protestvujući protiv toga što su bili „prevareni“ kada je reč o hapšenju braće Banović, jer su oni izručeni Haškom sudu. Tek kada su prebačeni u Hag, pripadnici JSO shvatili su prirodu njihovog hapšenja. Pobuna je izbila zbog straha da ovo hapšenje nagoveštava slična hapšenja unutar njihovih redova. Posle neuspelih razgovora s premijerom Srbije Zoranom Đinđićem u bazi JSO kod Kule, protesti su 12. novembra doveli do blokade celog Centra za obuku i dela autoputa u Beogradu. U isto vreme je Miodrag Luković Legija treblo da se pojavi pred Okružnim sudom kao svedok u predmetu „Ibarska magistrala“, što je bio jedan od ključnih razloga pobune. Zatražene su ostavke ministra policije Dušana Mihailovića i načelnika RDB Gorana Petrovića. Dušan Mihajlović je ponudio ostavku, ali je Vlada odbila. Glavni organizator pobune bio je Ulemek, koji je i posle smene s mesta komandanta jedinice imao veliki ugled i uticaj u kriminalnom okruženju. On je zadržao kontrolu nad JSO i u dogovoru s Dušanom Spasojevićem (vođom „Zemunskog klana“) organizovao da JSO otkaže poslušnost svojim starešinama. Predsednik stranke „Nova Srbija“ Velimir Ilić podržao je protest pripadnika JSO i procenio da su njihovi zahtevi „opravdani“. Tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica izjavio je da bezbednost građana nije ugrožena i da su pripadnici JSO zauzeli samo pola autoputa. Tom prilikom rekao je i: „… uostalom, to što su oni u uniformama i naoružani, pa tako i lekari u svojim belim mantilima štrajkuju, a oni (pripadnici JSO) štrajkuju u svojim uniformama.“^.