12. mart 2003.
Premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je oko 12:45 ispred zgrade Vlade Srbije. On je iz snajperskog naoružanja pogođen sa dva hica u grudi i odmah je prevezen u Urgentni centar, gde je bezuspešno podvrgnut reanimaciji i operaciji. Policajci u pancirima i naoružani automatskim puškama su nakon ubistva premijera u najužem centru Beograda i na mostovima zaustavljali i pretresali automobile.
čitaj dalje >>
5. mart 2003.
Donet je akt o postavljanju Jovana Prijića za Specijalnog tužioca za borbu protiv organizovanog kriminala.
čitaj dalje >>
24. februar 2003.
Vojislav Šešelj, predsednik SRS, samoinicijativno je otputovao u Hag gde još uvek čeka suđenje po optužnici za zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja. Pored individualne odgovornosti, on se tereti i za učestvovanje u zajedničkom zločinačkom poduhvatu u periodu od avgusta 1991. godine do septembra 1993. godine, kada je došao u sukob sa Slobodanom Miloševićem.
čitaj dalje >>
21. februar 2003.
Pokušan je atentat na Zorana Ðindića kod hale „Limes“ u Beogradu. Vozač kamiona (Dejan Milenković-Bagzi, član „Zemunskog klana“) pokušao je da pobegne sa lica mesta, ali je uhapšen. Njemu je određen osmodnevni pritvor, ali je već 24. februara pušten iz pritvora rešenjem vanraspravnog veća Četvrtog opštinskog suda u Beogradu uz obrazloženje da ne postoje zakonski razlozi za zadržavanje u pritvoru. Kamionom, za koji je imao […]
čitaj dalje >>
4. februar 2003.
Usvojena je Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora[1] koja ne predviđa parlamentarni nadzor nad radom službi bezbednosti. [1] “Sl. list SCG”, br. 1/2003.
čitaj dalje >>
4. februar 2004.
Narodna skupština Srbije uspela je da u trećem pokušaju, i to uz pomoć glasova socijalista, izabere predsednika Parlamenta. Izabran je Dragan Maršićanin, kandidat DSS, G17 plus i SPO–NS. Konstituisanje Skupštine završeno je 6. februara izborom pet potpredsednika i izborom skupštinskih odbora.
čitaj dalje >>
4. februar 2003.
U Skupštini SRJ svečano je, proglašenjem Ustavne povelje, proglašena Državna zajednica Srbija i Crna Gora (SCG). Prema Ustavnoj povelji SCG, Vojska Srbije i Crne Gore nalazi se pod demokratskom i civilnom kontrolom, a njen zadatak je da brani Srbiju i Crnu Goru u skladu sa Ustavnom poveljom i principima međunarodnog prava koji regulišu upotrebu sile. Vrhovni komandant Vojske je Vrhovni savet odbrane, koji odlučuje o […]
čitaj dalje >>
4. februar 2003.
U Saveznoj skupštini svečano je proglašena Državna zajednica Srbija i Crna Gora.
čitaj dalje >>
4. februar 2003.
Usvojena je Ustavna povelja Državne zajednice Srbija i Crna Gora[1]koja ne predviđa parlamentarni nadzor nad radom službi bezbednosti. [1] “Sl. list SCG”, br. 1/2003.
čitaj dalje >>
4. februar 2003.
Savezna skupština SRJ usvojila je Ustavnu povelju o preuređenju savezne države, čime je Savezna Republika Jugoslavija transformisana i pretvorena u državnu zajednicu Srbije i Crne Gore. Ustavna povelja zasnovana je na „Beogradskom sporazumu“, koji su obe strane potpisale još 14. marta 2002. godine u Beogradu. Ovim Ustavom republike su dobile veću samostalnost, kao i mogućnost proglašenja nezavisnosti ukoliko se za to bude izjasnila većina građana […]
čitaj dalje >>
